ХОД САВИНИМ СТАЗАМА: Књига Бориса Субашића o Србима од Кападокије до Карпата

ХОД САВИНИМ СТАЗАМА: Књига Бориса Субашића o Србима од Кападокије до Карпата

КЊИГУ Бориса Субашића, новинара "Вечерњих новости", под насловом "Пут у Нигде - Откривање Срба од Кападокије до Карпата", динамичан и богато илустрован путопис о фантастичној реалности органски повезаног простора Балкана и Мале Азије који открива значајну, а занемарену, епизоду из прошлости српског народа, објавио је "Службени гласник".

08. 05. 2024. у 18:32

СУМРАК ЗВЕЗДА

СУМРАК ЗВЕЗДА

ПРОБЛЕМСКИ филм тежи да искључи звезде: оне су прескупе за те јефтине филмове, али није само то проблем; постоји начелна некомпатибилност између такве врсте филма и концепта звезде.

08. 05. 2024. у 05:00

ПОГЛЕД ИСКОСА: Патријарх српских сликара

ПОГЛЕД ИСКОСА: Патријарх српских сликара

МОЖДА тек сада спознајемо да је опус Милића од Мачве изложен у Дому Јеврема Грујића у Београду до 26. маја један од царских путева српског сликарства, у који је много тога само нашег притицало и коме се све више приклањамо.

08. 05. 2024. у 05:00

КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Женски принцип

КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Женски принцип

СПИСАТЕЉИЦА и фолклориста, проф. др Славица Гароња, написала је капиталну научну монографију "Од црвенокосе богиње до слепих певачица, Трагом матријархата на Балкану и женског начела у српској народној песми" ("Прометеј").

27. 03. 2024. у 08:30

СРПСКИ ЈЕЗИК ИЗМЕЂУ СТРУКЕ И РОДНЕ ИДЕОЛОГИЈЕ - Поводом закона о родној равноправности: Ко нам то кроји језик?

СРПСКИ ЈЕЗИК ИЗМЕЂУ СТРУКЕ И РОДНЕ ИДЕОЛОГИЈЕ - Поводом закона о родној равноправности: Ко нам то кроји језик?

КАТЕГОРИЈА граматичког рода не сме се поистовећивати са полом у природи, а још мање са "родом као друштвеним конструктом" (џендером), који се у Закону о родној равноправности, као неуставна категорија, користи

19. 03. 2024. у 12:00

НОВО ЧИТАЊЕ СИРАНА: Ростанов јунак премијерно на сцени ЈДП, у режији Горчина Стојановића

НОВО ЧИТАЊЕ "СИРАНА": Ростанов јунак премијерно на сцени ЈДП, у режији Горчина Стојановића

ПО херојској комедији Едмона Ростана "Сирано де Бержерак", настала је представа "Сирано" у адаптацији, режији и сценографији Горчина Стојановића: премијерно извођење је вечерас на Великој сцени "Љуба Тадић" Југословенског драмског позоришта.

19. 03. 2024. у 09:45

БУБИША ВЕЖБА ЗА ПРОСЛАВУ СТОТКЕ: Један од пионира домаће џез сцене Војислав Симић 18. марта напуниће 100 година (ФОТО)

БУБИША ВЕЖБА ЗА ПРОСЛАВУ СТОТКЕ: Један од пионира домаће џез сцене Војислав Симић 18. марта напуниће 100 година (ФОТО)

Војислав Бубиша Симић, један од пионира домаће џез музике, легендарни диригент оркестра РТВ Београд, на чијем кормилу је провео три деценије, 18. марта прославиће 100. рођендан. Његова животна прича пуна је занимљивости, а он их се радо сећа и дели са нама своје успомене.

13. 03. 2024. у 16:09

ВРАТИТЕ БРИГУ О ЈЕЗИКУ СРБИСТИМА: Ко нам то кроји језик?

ВРАТИТЕ БРИГУ О ЈЕЗИКУ СРБИСТИМА: Ко нам то кроји језик?

ОВО је преседан у историји српске културе којим неко свим грађанима Републике Србије намеће идеолошки подобан дискурс, а истовремено тим преседаном дезинтегрише српски књижевни језик, али и мисао коју бисмо њиме артикулисали

13. 03. 2024. у 05:00

КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Глас са руба

КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Глас са руба

ДОК читамо нову збирку поезије Власте Младеновића "Грађа за лађу" (КОВ, Вршац, 2023), размишљамо најпре о позицији лирског субјекта. Да песник жели нешто важно да нам каже, чак да нас упозори, говори и сам, врло звучан и сугестиван назив књиге. Дакле, с ког места се јавља његов лирски субјект, о каквој грађи је реч, зашто је он спрема?

13. 03. 2024. у 05:00

ЧОВЕК И ЗЛО:  За разлику од добра, зло је боље за мишљење и стваралачки подстицајније

ЧОВЕК И ЗЛО: За разлику од добра, зло је "боље за мишљење" и стваралачки подстицајније

ОД многих прича које је човек створио, најзанимљивија је она о његовој животној авантури у којој је он као најсложенији плод еволуционог процеса настојао да се и историјски потврди као мислеће биће, homo sapiens.

05. 03. 2024. у 14:00

ПОЛИТИЧКИМ ДЕКРЕТОМ ПРОТЕРУЈУ ВУКА: Зашто држава не поштује консензус у мишљењу свих релевантних институција и србиста

ПОЛИТИЧКИМ ДЕКРЕТОМ ПРОТЕРУЈУ ВУКА: Зашто држава не поштује консензус у мишљењу свих релевантних институција и србиста

ДОНОШЕЊЕ Закона о родној равноправности - без икакве провере воље и мишљења народа, али и србистичке струке (која је у процедури потпуно игнорисана) - увело је и прворазредан преседан у нормирање српског језика и српску језичку политику.

05. 03. 2024. у 11:00

ФИЛМСКА КРИТИКА: Драма нашег постојања - Руски конзул, режија Мирослав Лекић, Србија, 2024.

ФИЛМСКА КРИТИКА: Драма нашег постојања - "Руски конзул", режија Мирослав Лекић, Србија, 2024.

ТО да је Лекићев "Руски конзул" добар пример правог политичког трилера и то не само по домаћим него и по међународним стандардима не значи да иза њега не стоји громада једне цивилизацијске трагедије којој управо сведочимо и која по својим размерама далеко надилази жанровске и професионалне оквире биоскопа.

05. 03. 2024. у 10:00

ПРЕМИНУО НЕ ЗНАЈУЋИ ГДЕ МУ ЈЕ МАЈКА САХРАЊЕНА: Детаљи открића у Сарајеву - Бојана погинула у рату, штитећи телом четворогодишњег Мому Капора

ПРЕМИНУО НЕ ЗНАЈУЋИ ГДЕ МУ ЈЕ МАЈКА САХРАЊЕНА: Детаљи открића у Сарајеву - Бојана погинула у рату, штитећи телом четворогодишњег Мому Капора

СВЕСТРАНИ је уметник, култни писац и сликар Момо Капор светом минуо трећег дана марта пре четрнаест година.

27. 02. 2024. у 19:19

КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Мајстор певач

КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Мајстор певач

И ЗБИРКУ песама "Тобоган" (КЦНС 2023) написао је онај који зна све "што треба знати о стиху, о песми". Томе се, наравно, не треба чудити, имајући у виду да је реч о аутору ерудити, филозофу, професору, читаоцу и песнику Саши Радојчићу чија је ово десета песничка збирка.

21. 02. 2024. у 13:00

САБОРНО МЕСТО КУЛТУРЕ: Легитимна потреба да се очувају народ и читаво човечанство, те људске тековине попут језика, књижевности, религије...

САБОРНО МЕСТО КУЛТУРЕ: Легитимна потреба да се очувају народ и читаво човечанство, те људске тековине попут језика, књижевности, религије...

ПОВОДОМ 200-годишњице покретања Сербске летописи, касније преименоване у Летопис Матице српске, слободан сам да изнесем неколико констатација и из њих изведених предлога.

21. 02. 2024. у 12:34